Saša Pantić: “Kursadžije” bile pod sankcijama zbog ministra policije

Saša Pantić u humorističkoj emisiji "Kursadžije", čiji je i idejni tvorac, glumi Albanca. Inače je Srbin sa Kosova. Prijatelji, Prištevci, koji su sada u Gračanici i oko Kosova Polja rekli su mu: "Kad ti imaš hrabrosti da igraš, imamo i mi da te gledamo", tako da je te večeri kada je gostovao u rodnom gradu, prištinsko pozorište bilo puno Srba. I vučjaka. U Sarajevu su im na dva nastupa polomili stakla, jer više nije bilo ni karata ni mesta, u Mariboru su jedina trupa koja je igrala 17 puta zaredom, imali su punu dvoranu "Lisinski" u Zagrebu, mada su, kako kaže Pantić, "pucali" samo na Srbiju. Psiholozi ga analiziraju, a tri devojke su dobile desetku na temu "Kursadžije na televiziji". Pantić kaže da je najveći romantičar na ovom svetu i da to može da posvedoči njegova žena. Pre nego što je počeo da se zabavlja sa njom šest meseci je dolazio pred njena vrata i svakog dana joj kupovao čokoladu sve dok joj više nije dosadilo da mu otvara vrata i dok nije rekla: "Dobro, izaći ću s tobom, samo nemoj više da dolaziš". Da li baš sve u životu rešava humorom? "Mi koji smo rođeni na Kosovu smo navikli na te stvari. Nas je bilo deset odsto u odnosu na Šiptare kojih je bilo 90 procenata, pa ako se rodiš sa strahom ili ga imaš, onda si gotov. A što se mog humora tiče mislim da je on običan narodni humor, dakle stvari koje se pričaju po kafićima, kafanama, privatnim zabavama, svadbama, slavama. Srbi su duhovit narod. U ovim vremenima kad mleko poskupljuje, ne zna se da li će ga biti, mi im dođemo kao melem na ranu", kaže Pantić za "Vesti". Da li je imao probleme zbog toga što radi? "Imali smo problema, naravno, pogotovo što se tiče političara. Međutim, mi smo naišli na malo veći problem, kompleksniji. Taj problem je bio tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović koji je jedan štos, gde je u stvari bio pobednik, shvatio sasvim suprotno, on ili neko iz njegovog okruženja, tako da su oni, tad su valjda bili toliko moćni, u tom trenutku prekinuli emitovanje ‘Grand’ emisije na televiziji Pink. Odmah je počeo neki film. Naredne dve nedelje nije bilo ‘Granda’ uopšte, a kamoli ‘Kursadžija’, tako da dok Boba i Brena nisu došli iz Amerike stvar nije bila rešena. I to na najgori mogući način, a to je da ‘Grand’ nastavi, a da nas nema! Godinu dana nismo radili ništa, nije nas bilo nigde. Bili smo na klupi za rezervne igrače sve dok je Dušan Mihajlović bio ministar", priča Pantić. Šta je to konkretno moglo da naljuti ministra? "Slika ministra policije je bila na leđima Šiptara i naš štos je bio u tome da dokle god Šiptari nose sliku srpskog ministra policije, ne može im faliti ni dlaka sa glave. Ali u jednom trenutku, jer je tako zahtevao scenario, ja sam se sakrio pod stolicu, dakle čučnuo i kamera je za baksuz slikala otpozadi. Logično je da nešto što nosite na leđima kad čučnete ispada kao da je na zadnjici. On je to shvatio kao uvredu i zbog toga smo mi bili pod sankcijama. Možda to i nije ministar, nego neko ko njega čuva. Tad su ministri ukidali i program i sve", priča Saša. Na opasku da u svemu što piše ima dosta psovki, Pantić kaže: "Ima. To smo mi, to je naš narod. Za ovih 10 godina naše predstave su pune dece, roditelja i starijih, baba i deda. Zaustavljaju nas na pijaci, na ulici, kažu: ‘Hvala vam što nam ulepšavate život’. Što se moje dece tiče… Tata ima sreću da mu decu vaspitava mama. Moja Maša ima deset godina, a gleda svaku predstavu ‘Kursadžija’ kad smo na turneji po Crnogorskom primorju. Ako pogledate američki film gde u prvih 30 sekundi bude sedam silovanja, 15 ljudi odleti u vazduh, pa orgije, a svi kažu – ej super film, ekstra, Tarantino je super, onda ja nemam nikakav problem ako nas smatraju vulgarnim. Kad uđete u bilo koje beogradsko pozorište prvi aplauz obično padne kad neko nekom opsuje mater. Samo što tad aplaudiraju fenseri u skupim odelima", rekao je Saša Pantić.

Izvor: “Vesti”