Jel moguće da je ona sestra Saše Popovića: Ni Suzana, ni Sale je nikada ne spominju, a evo zašto nisu bliski
Sestra Saše Popovića ima vrlo značajnu funkciju u državi
Vest koja je iznenadila mnoge jeste da su Saša Popović i bivša rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović rođaci. Naime, njih dvoje su brat i sestra, ali o svom srodstvu nikada nisu govorili javno.
Zorana Mandic/ATAImages
Sestra Saše Popovića ima vrlo važnu funkciju u obrazovanju
Prvobitna informacija koja je kružila internetom je da su Saša i Ivanka brat i sestra od strica. Tim povodom svojevremeno je ekipa Kurira najpre kontaktirala Popovića, ali on se nije javljao. Potom su pozvali i prof. dr Popović, koja je rekla istinu, ali nije bila baš mnogo rečita.
“U srodstvu smo, sedmo koleno. Ne bih to nazvala bliskim srodstvom. Osim senzacionalizma, ne vidim zašto je ta informacija bitna”, napisala je tada rektorka Beogradskog univerziteta u poruci.
Pročitajte Ponavlja se Dajanina istorija, radi joj isto što i njoj – Kralj Čarls nemilosrdno ponizio Kejt
Ivanka Popović, bivša rektorka Univerziteta u Beogradu i profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta, izabrana je prošle godine za potpredsednicu Evropske asocijacije univerziteta (UEA).
Antonio Ahel/ATAImages
Sestra Saše Popovića je rođena 1959. godine u Rio de Žaneiru. Deda joj je bio senator Daka Popović, prvi ban Dunavske banovine, a otac ambasador Gavra Popović, inače jugoslovenski diplomata. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Alimpije Popović, Ivankin stric, bio je prvi gradonačelnik Novog Sada nakon Drugog svjetskog rata, piše između ostalog u Ivankinoj biografiji.
Pročitajte Četiri godine živeo kao sirotinja, Brena mu rekla strašne stvari… Saša Popović bankrotirao, pa potom opljačkan
Niko od ovih imena koja se pominju nije Popoviću blizak rod, ali već je poznato da i Saša potiče iz svešteničke porodice iz Novog Sada. Njegov deda bio je pop u jednoj crkvi u prestonici Vojvodine.
“Moj deda i sva njegova braća bili su sveštenici u novosadskim crkvama. Imao sam divno, bezbrižno detinjstvo. U velikoj crkvenoj kući živela je naša porodica i porodica mog strica. Pored nas je bila ugostiteljska škola, koja je u porti imala sportsko igralište. Čim bih ustao, izlazio sam s loptom na teren, žonglirao besomučno, po pet hiljada puta sam udarao loptu da ne padne na zemlju”, rekao je jednom prilikom nekadašnji direktor “Granda”.
