Milan Kalinić: Što se više zezam, više mi plaćaju!

Iz nedelje u nedelju, Milan Kalinić daje "sve za ljubav". On je zaštitni znak te TV emisije, a njegova ležernost je njen pečat, mada ga je "Leteći start" kao katapult, bukvalno preko noći, lansirao među najpopularnije voditelje koje obožavaju i bake i unučići. Vodeći i "Ruski rulet" i "Velikog brata", širokim osmehom dečka sa televizije širom je otvorio vrata svom pozorišnom umeću. Igra u predstavama koje su rasprodate, čak i mesecima unapred, jer bez obzira na to da li glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, "Bošku Buhi", "Zvezdara teatru", "Pozorištu Slavija", "Madlenijanumu", za gledaoce on je isti onaj razigrani šeret koga znaju sa malih ekrana. Posle novembarskog gostovanja u Torontu i Vankuveru sa "Pevaj, brate" pred oduševljenom tamošnjom dijasporom, sa Andrijom Miloševićem i Milanom Vasićem i u Domu sindikata u Beogradu igrao je na kartu više, dva dana za redom, predstavu za predstavom koju je do sada videlo oko 70.000 ljudi! Prihod sa predstave glumci su dali žrtvama zemljotresa u Kraljevu. Sa Andrijom je deci sa smetnjama u razvoju u Sremčici podelio novogodišnje paketiće, a sa Aleksandrom Šapićem, pomoćnikom gradonačelnika Beograda, igra fudbal u Olimpiji, klubu za koji nastupaju momci oštećenog sluha.

“ Bukvalno je taj šeret u meni otvorio vrata meni kao glumcu. Imam sreću što potičem iz porodice u kojoj su svi šarmantni, možda i šarmantniji od mene", kaže Milan u razgovoru za "Vesti". "Moj otac Aleksandar je izuzetno duhovit čovek. Sada je penzioner. Šezdesetih godina je profesionalno igrao u Kolu, kada je taj ansambl bio na vrhuncu popularnosti. Bio je jedan od najboljih igrača, legenda. I brat Uroš je vrlo šarmantan, a majka Boba, inače frizerka, totalno je neobična žena. Nikad nisam bio problematično dete, ali daleko od toga da sam bio miran. Rekao bih, bio sam šarmantni mangupčić. Devojčice su me opsedale. Promenio sam tri osnovne škole jer smo se selili u svakoj sam bio popularan. Celog života sam želeo da budem pilot. Letenje sam zavoleo kroz pilote i stjuardese, ne kroz avione. Gledao sam pilote kako putuju, kako im uniforme lepo stoje. Lepo su živeli, svi su bili neki šmeker-tipovi, igrali tenis, išli na skijanje. Meni se taj život svideo. Gledao sam i stjuardese, mamine i tatine prijateljice koje su bile dobre ženske, fantastično su izgledale. Onda sam bukvalno sa deset godina rekao da ću biti pilot. Sa 16 godina sam počeo da letim. Prvo sam dobio dozvolu za letenje, pa dozvolu za auto. Završio sam Pilotsku akademiju u Vršcu. Instruktori su mi govorili da nikad nisu imali đaka koji je toliko opušten na prvim časovima. Znam da mi je jedan instruktor rekao: ‘Da si bio malo ozbiljniji i malo više zagrizao, bio bi najbolji student ove akademije ikada.’ Obožavao sam pozorište, ali uopšte nisam razmišljao o tome da sutra budem glumac. Kad sam završio Pilotsku akademiju, zbog sankcija ovde nije moglo da se leti. Neki prijatelji mojih roditelja su mi savetovali da upišem glumu. Imao sam 23 godine, a na Fakultetu dramskih umetnosti su primali do 21-22. U to vreme se otvorila BK akademija, prva privatna glumačka akademija. Primio me je Ivan Bekjarev. Tako je krenulo. Ja sam cele prve godine i dobar deo druge tamo bio potpuno izgubljen. Ljudi koji su tu došli su se bavili glumom kroz razne amaterske družine, a ja kao da sam pao s Marsa. Jedanput sam doneo neke jakne, moj prijatelj se time bavio i dao mi 20, 30 fenomenalnih jakni. Prodavao sam ih da zaradim pare. Bekjarev je to video, čuo i sećam se da mi je na kraju prve godine rekao: ‘Krajnje je vreme da se odlučiš šta ćeš da budeš, švercer ili glumac.’ Mene Bekjarev inače mnogo voli i ceni i njemu je strašno žao što me ljudi još više ne znaju kao glumca. Meni se bukvalno desila popularnost preko noći. Celog života sam se zezao, šalio, bio, hajde da upotrebim tu reč, zajebant, a sad su počeli i da me plaćaju za to. I što se više zezam, što sam opušteniji, više mi plaćaju. Jeste sve to naporno, ali kako da kukam da mi je život težak".

Izvor: “Vesti”