Elena Karić se oglasila na rođendan pokojnog sina, objavila fotografiju dečaka koja para srce (foto)
Pokojni sin Elene Karić njena je najveća rana
Elena Karić 2009. godine doživela je porodičnu tragediju kada je njen sin Andrej preminuo kada je imao 13 godina. Ona se juče na svom Instagramu oglasila na dan njegovog rođendana. Pokojni sin Elene Karić i Peđe Mijatovića zauvek će ostati najveća bol.
Ata images
Pokojni sin Elene Karić, Andrej preminuo sa 13 godina
Naime, Elena je objavila fotografiju sina, dok su pored dve ruže i poklon sa pamukom.
Pročitajte Preplavile ih iskrene emocije – Elena Karaman i Jugoslav Karić u snažnom zagrljaju
– Srećan rođendan našem anđelu, neka te krila dobrote nose uvis, da igraš sa zvezdama – napisala je ona. Nakon toga, Elena je objavila i snimak vatre koju je upalila, i svojim ritualima obeležila tužan momenat. Inače, ona je jednom prilikom govorila o trudnoći i smrti deteta.
– Desilo mi se poslednje što sam mogla da pretpostavim, porođaj se iskomplikovao i moje dete se rodilo sa cerebralnom paralizom. Nikada nismo ni saznali šta se zapravo desilo. Koliko su lekari pogrešili, a koliko se sudbina poigrala sa nama, verovatno nikada nećemo saznati.
Pročitajte Tuga za njim nikad neće proći – Elena Karaman objavila fotografiju preminulog sina uz reči koje slamaju srce
– Intimno mislim da je osnovni problem bio u tome što nisu našli za shodno da dete, koje je rođeno pet nedelja ranije, stave u inkubator, oslanjajući se na njegovu telesnu težinu.
– Kako sam ja proučila sve moguće medicinske leksikone i prošpartala sve svetske pedijatrijske klinike, ispostavilo se da lekari ne samo što odmah posle porođaja nisu odreagovali kako je trebalo, nego mu čak ni valbulu za hidrocefalos koji je naknadno dobio nisu ugradili na vreme.
Pročitajte Naziv će vas iznenaditi – Elena Karaman pokazala unutrašnjost nove kuće a tek kakvo joj je ime dala FOTO
– Kada je Andrea napunio osam meseci potvrdili su ono u šta sam ja odavno sumnjala – dijagnoza je bila cerebralna paraliza. Nisam morala da čekam da dete napuni osam meseci, da bih konstatovala da sa njim i te kako nešto nije u redu, jer možda ne umem što-šta, ali majka da budem definitivno znam – pričala je svojevremeno.
– Od samog Andreinog rođenja sam primetila da nešto nije u redu, i kasnije da hidrocefalus nije njegov osnovni problem. Dete koje je hipertonično, koje nema instikt za sisanje, hrani se najmanje sat i po. Pri ruci sam uvek imala sondu za koju su mi objasnili kako se stavlja, kroz nosić u želudac. U bolnici su rekli da on može da živi sa nama jedino ako ne prestane da dobija na težini. Činila sam sve da se tamo ne vrati, naučila nekako da ga hranim i čak da mu radim terapije, misleći u svoj svojoj histeriji da to niko bolje od mene neće uraditi. Lekari su nam govorili da moramo da se priviknemo i da je to krst koji ćemo ubuduće nositi na čelu. Bile su potrebne godine da svoj krst premestim na neki drugi deo mog tela i da shvatim da ako je, potpuno van svih moći prirode, Boga, kosmosa, religije – u startu uništen jedan ljudski život, da treba spasiti preostala tri.
– Danas kad pričam o tome, čini mi se kao da se to dešavalo nekom drugom, a tada, nakon cele te bitke za koju se ispostavilo da je izgubljena, bar tri meseca nisam izašla iz kuće. Moje su se misli vrtele u suicidnom krugu i ja sam vegetirala kao biljka. Imala sam stravičnu potrebu da mi neko nešto kaže… A šta, ne znam.
Pročitajte Šta sam skrivio da me Bog tako kazni – Peđa Mijatović dao bi sve da vrati zdravlje, dijagnoza je zastrašujuća
– Vapila sam za rečima koje bi mi makar malo ublažile bol. Često sam nalazila utehu u razgovorima sa ljudima koje je mučila ista muka, od nekih sam saznala da su zajedno nekako uspeli sve to da prebrode. Reči koje sam tada tražila čula sam mnogo vremena kasnije, od nekoga koga sam jedva poznavala, kome danas zahvaljujem na svoj sreći – pričala je ona.
Pročitajte i...
